О Брајићима Петар I Петровић Његош је написао: "...да Брајићи, који су назад 5 недјеља из Цариграда дошли, нијесу у Церну Гору, него у своје куће на Браиће данас..."[1]. Из тога видимо да Брајићи нису били Црногорци него Приморци (Срби), јер приморске од црногорских Срба је делила само административна линија, граница, пошто су тада и црногорски и приморски народ териоторијално-племенски називи. После партизанске победе недалеко од села (18. јула 1941), Брајиће су у другој половини јула 1941. године били потпуно спалили Италијани.[2]
У насељу Брајићи живи 30 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (49,8 код мушкараца и 48,6 код жена). У насељу има 13 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,31.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Симеону Орловићу, стр. 317, писмо 232. Цетиње: Светигора.
^Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 343.
^Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN978-86-84433-00-0.
^Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.